Priznajem, kroatolevičar sam! Ovaj tekst bi trebao predstavljati moje skromno osvrtanje...

Priznajem, kroatolevičar sam!

Ovaj tekst bi trebao predstavljati moje skromno osvrtanje na, po mom mišljenju, skandalozan tekst profesora Slobodana Antonića, koji je danas izdat u dnevnom listu "Pravda". Naziv teksta je "Levica" na predstojećim izborima.

Pre svega, trebalo bi napomenuti da jedan intelektualac koji sebe smatra "tipičnim predstavnikom akademskog proleterijata" ne bi smeo biti pristrasan i paušalan u pojedinim ocenama naše društvene stvarnosti. Da je zaista to što misli da jeste, on bi nezavisno i objektivno dao ocenu sadašnjosti i budućnosti levice u Srbiji, a ne bi koristio tipično desničarske floskule "a la Homen istoričara", koji na svaki način i u svakoj prilici izmišljaju prošlost, a sve u svrhu uništavanja i zatiranja levičarskih tradicija u našoj istoriji.

Pre svega treba naglasiti da se u velikoj meri slažem sa Antonićem po pitanju toga šta predstavlja levicu u Srbiji, tj. kako nje zapravo i nema, barem na političkoj sceni, ali ne mogu da se složim sa načinom na koji pripisuje etikete određenim ljudima čija imena ne želi da spomene. Ono što je meni frapantno čitajući ovaj tekst jeste način na koji jedan "akademski prooleter" lepi i udara etikete i smišlja kovanice slične onima koje je svojevremeno smiišljao jedan bivši predsednik, jedne bivše bratske nam republike (u naslovu je deo imena te republike). Doduše on je govorio o "Jugočetničkoj komunističkoj bandi" i "Jugočetničkim ostacima i bezglavim smušenjacima". A Antonić govori o "Kroatolevičarima" i "Eks - Srbima".

Tekst je donekle normalan do sledećeg momenta:"„Zašto se ti smatraš levičarem?“, upitao sam svog kolegu sa Univerziteta. On, inače – za razliku od mene, tipičnog predstavnika „akademskog proletarijata“ – ima privatnu firmu i imovinu koja vredi više stotina hiljada evra. A sve to zaradio je „opinion-mejkerskim“ i „istraživačkim“ projektima, rađenim za Vašington i Brisel. „Zato što sam antifašista!“, odgovorio mi je. „A ko su, molim te, ti `fašisti` u Srbiji protiv kojih si?“, upitao sam ga. „Nacionalisti i desničari, kao što si ti!“, poentirao je."

Pre svega, nije u redu da se u tekstu ne govori imenom i prezimenom. Trebalo je reći na kojeg svog kolegu misli (a ja mogu da pretpostavim na kojeg kolegu misli). Drugo, ne vidim kakva je veza između njegove kritike toga da je neko antifašista i toga da neko ima svoju privatnu firmu? Apsolutno je nejasno kakvu je ovde hteo poentu izvući. Da li neko ko ima privatnu firmu koja se bavi istraživačkim projektima automatski nije antifašista?

Antonić dalje nastavlja: "Istinsku levicu u Srbiji danas, dakle, ne čine salonski, autokolonijalni „levičari“ – koji vrhunac svog levičarstva vide u odbrani „prava pasa i ostalih životinja“, kao i prava „pripadnica i pripadnika LGBT populacije“."

Ovakva banalizacija zaista ne priliči "akademskom proleteru". Ne vidim šta je loše u borbi za prava životinja koja ljude snabdevaju neophodnim namirnicama za život, ali i u zaštiti pasa koji su sve češće na sve brutalnije načine ubijani, jer očigledno ti koji to psima rade misle isto što i Antonić. O LGBT aktivizmu i ne želim govoriti. Dovoljno je baciti pogled na prve strane Antonićeve knjige "Đavo, istorija i feminizam: sociološke pustolovine." (da, zaista se tako zove).

Međutim, najzanimljiviji deo tek sledi: "Istinsku levicu u Srbiji danas, takođe, ne čine kroatolevičari („zapadnobalkanski“ ili „regionalni“, „angažovani intelektualci“) – koji crkavaju od nostalgije za „Titoslavijom“, gde su se naši (eks)Srbi, zarad letovanja po Rovinju i kafenisanja po Stradunu, uredno i dobrovoljno odricali istorije, slavske ikone, jasenovačkih mučenika, Kosova i ćirilice."

Kroatolevičari. Tu smo. Ne znam šta ovo znači. Da li su to Hrvati levičari? Takođe, upotrebljava se i kovanica "Titoslavija". Da li to znači da Antoniću nije problem u tome što je rođen u Jugoslaviji, već u Titovoj Jugoslaviji? U državi u kojoj je imao obezdeđeno besplatno zdravstvo i školstvo i koja mu je omogućila da bude doktor nauka? Možda zbog toga ne bi trebalo ni da pati za njom.

Druga kovanica je Eks-Srbi. Ne znam ni šta su oni. Da li su to oni Srbi koji su izdali srpstvo time što su se šetali (ili i danas šetaju) Stradunom i odlaze na more u Rovinj? Da li su zato Eks Srbi jer ne idu na Srpsko more? Ah, da pa Srbi nemaju more. Ali ipak vole negde da na more odu. Ali kud baš da odu u Hrvatsku? Pre bi trebalo da odu u bratsku i nadasve, pravoslavnu Grčku. Dakle dragi Srbi vodite računa gde idete na more jer lako možete postati "eks".

I ne samo to. Tako ćete se odreći i svoje istorije. I slavske ikone. Jasenovačkih mučenika. Kosova. Ćirilice. Ne znam ko se to odrekao slavske ikone. Koliko ja znam a dobro znam u Šumadiji se tokom SFRJ slavila slava bez većih problema. Bilo je slučajeva u nekim seoskim zabitima da se ide od kuće do kuće i gleda kod koga gori sveća,ali to su radili primitivci koji su želeli da se dodvore svojim nadređenima. Ali to nije samo specifičnost socijalizma. To je specifičnost svakog drugog sistema.

Podsetiću i na podatak da je tokom SFRJ na njenom tlu slobodno radilo oko 16000 svetinja. O tome piše Mari Žanin Čalić u svojoj knjizi "Istorija Jugoslavije u 20. veku". Da li je onda bilo potrebno odreći se ikone? Da li je bilo potrebno odreći se ikone kada je sam Tito bio gost u jednoj od najvećih pravoslavnih svetinja na Kosovu, manastiru Gračanici?

A ko se to odrekao jasenovačkih mučenika za vreme "Titoslavije"? Zar Vojin Bakić (sasvim slučajno etnički Srbin) svoj Kameni svet na mestu nekadašnjeg logora nije napravio baš za vreme "Titoslavije", 1966. godine? Zar je to neko u zvaničnim udžbenicima skrivao? Zar se nije govorilo o 700.000 ubijenih Srba,Jevreja i Roma? O onoj istoj cifri koja i danas figurira? Šta je onda tu problem?

Odricanje od Kosova i ćirilice? Divno. Kosova se odrekao neko još pre ovih Srba koji idu na more u Hrvatsku. Odrekao se onaj isti kome je Antonić nedavno kroz svoju knjigu dao svojevrstan panagirik. On možda da je danas živ, takođe ne bi išao na more u Hrvatsku, ali je svakako u jednom periodu želeo da to isto more bude srpsko. I ne samo on, već i neki koji ovih dana postaju slobodni ljudi.

Ne znam ni kako Antonić misli da se neko odricao ćirilice. Ona je bila zvanično pismo i u SFRJ a i danas je. Ali mi je jasan taj mistifikovan strah "velikih Srboljubaca" koji pokušavaju da na svaki način skrenu pažnju na sebe i na tobože ugrožen nacionalni identitet.

Otuda iz svega ovoga što napisah sledi logičan zaključak: Priznajem "kroatolevičar" sam zbog svega ovoga što sam naveo. Ali nažalost zbog tog stava i pod ovakvim uslovima u kojima se Srbija nalazi danas, nikako neću moći biti "akademski proleter", ni upola kao profesor Slobodan Antonić.